Stres, iscrpljenost i burnout
Maja Zelić
5/8/20241 min read
Stres je reakcija organizma na zahtjeve okoline koji premašuju njegove resurse. U modernom kontekstu, stres je postao hroničan, vodeći direktno u burnout (izgaranje). Burnout nije samo ekstremni umor; to je stanje u kojem su naši sistemi sigurnosti i zadovoljstva potpuno iscrpljeni zbog dugotrajnog boravka u „crvenoj zoni“.
Mehanizam izgaranja i uloga perfekcionizma
Istraživanja pokazuju da su perfekcionizam i kognitivna fuzija (identifikovanje sa sopstvenim mislima) ključni prediktori burnouta. 1 Perfekcionista vjeruje da će biti siguran i prihvaćen (potrebe guštera i majmuna) samo ako postigne nemoguće standarde.
Povratak u „Zelenu zonu“
Neurobiologija objašnjava da mozak ima dva osnovna načina rada: reaktivni (crvena zona) i responzivni (zelena zona). Burnout se dešava kada zaboravimo put nazad do „kućne baze“ (home base). Terapeutski rad se fokusira na:
Diferencijaciju izvrsnosti od perfekcionizma: KBT pomaže u prepoznavanju da je težnja ka savršenstvu zapravo oblik straha, dok je težnja ka izvrsnosti razvojni proces.
Odmor kao strategiju preživljavanja: Učenje da je odmor biološka potreba, a ne luksuz. To je konzervacija energije neophodna za „maraton života“.
Mindfulness u radnom okruženju: Korištenje kratkih pauza za disanje (Pause to Breathe) kako bi se prekinula automatska stresna reakcija i omogućio povratak u responzivno stanje.
